"KOME DA SE IZVINJAVAM? ONOM PLAČLJIVKU?!" Miličić ismevao NBA legendu, zaratio sa velikom zvezdom, pa ODUVAO TRENERA NA KUĆNOM PRAGU: "Ma kakve pare, čoveče!"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Darko Miličić je opisao sukob sa Kevinom Lavom u Minesoti, uz tvrdnju da je klub tražio da se izvini kako bi ostao u timu.
- Prisjetio se i Detroita, gde je potcenjivao Bena Valasa, pa kasnije priznao da ga je arogancija skupo koštala.
- U Minesoti je pomogao Nikoli Pekoviću da dobije šansu, ali je posle njegovog uspona ostao bez mesta u rotaciji.
Drugi pik NBA drafta, ogromna očekivanja i karijera koja je mogla da izgleda sasvim drugačije. Darko Miličić je tokom boravka u najjačoj ligi sveta prošao kroz brojne turbulentne situacije, a posebno zanimljivo poglavlje bilo je u Minesoti.
U jednom ranijem intervjuu, nekadašnji srpski centar otvoreno je govorio o sukobu sa Kevinom Lavom, prisetio se kako je u Detroitu potcenjivao legendarnog Bena Valasa, ali i otkrio kako je svesno napravio prostor Nikoli Pekoviću da pokaže šta zna.
Posebno burno bilo je u Minesoti, gde je Miličić delio svlačionicu sa Kevinom Lavom. Njih dvojica očigledno nisu gledali na košarku istim očima. Darku je smetalo što je individualna statistika, kako je on video situaciju, nekada bila važnija od rezultata ekipe. Sukob je otišao toliko daleko da je uprava kluba od njega tražila da se izvini kako bi ostao u timu.
Miličić, međutim, nije želeo ni da čuje za to.
"S Minesotom sam zakuvao, pa je došao generalni menadžer da se ja izvinjavam. Kao, ako se izvinim, ostaću u ekipi. Kome da se izvinjavam? Kevinu Lavu i ekipi? Onom plačljivku da se izvinjavam? Ma, mi smo bili grupa građana klasična i dobijamo po ušima, ponekad tek pobedimo. Ali, to je varijanta da ako ja nisam imao 20 poena i 10 skokova, a slučajno smo pobedili, onda je on tužan i ljut. Mi gubimo 25 razlike, a ima dobru statistiku - on sav srećan! Reko možda su me pogrešno protumačili i shvatili da sam ja 'indijanac' i da sam navikao da gubim u životu, ali ja da se izvinjavam plačonjama koji gledaju sebe i čekaju momenat potpisivanja ugovora... Ako su svi takvi, pa hajde biću i ja takav", ispričao je svojevremeno Miličić.
Ismevao legendarnog Valasa, a onda mu se sve vratilo
Ipak, najzanimljiviji deo njegove ispovesti odnosi se na period u Detroitu, gde je upoznao jednu od najvećih defanzivnih zveri NBA lige – Bena Valasa. Miličić je tada bio mlad, pun samopouzdanja i uveren da može da se nosi sa svakim. Toliko da nije imao problem ni da se podsmeva legendarnom saigraču zbog promašenog šuta.
Vremenom je shvatio koliko je takav stav bio pogrešan.
"Nisam se plašio nikoga i ničega. Kažem vam, nisam osećao strah. Ipak, smejao se ljudima kojima nisam smeo. U Detroit Pistonsima sam imao Bena Valasa, legendu. Na primer, on je jedanom šutirao i promašio ceo obruč, a ja sam se na klupi nasmejao. Rekli su mi 'Nemoj da se smeješ, on je Ol-star'. Uzvratio sam im 'Ovaj tip je Ol-star? Ali, on ne može da pogodi šut'. Pomislio sam da mogu sa svima. Samo mi dajte loptu i pustite me da igram. Nisam mario za to ko si i šta si uradio u životu."
A onda je usledio trenutak koji je Miličića naterao da se suoči sa sopstvenom sujetom. I sam je počeo da promašuje, a tada je shvatio koliko je lako nekoga osuđivati dok se ne nađeš u istoj situaciji.
"Međutim, posle dve godine, isto se dogodilo i meni. Promašivao sam šuteve i pitao sam se 'Kako se ovo dogodilo?'. Rekli su mi da ne budem tužan, da ne padnem i da se to događalo i Džordanu."
Posebno upečatljivo zvuči deo u kojem je priznao da ga ni poređenje sa Majklom Džordanom nije moglo utešiti.
"I znaš šta? Baš me briga šta je Džordan uradio, briga me za ono što se meni događalo! Mogu da se probudim u tri ujutru i da pogodim dva šuta vezanih očiju. Zašto nisam uspeo? Ben Vaals je jedan od najvećih radnika koje sam ikad sreo. I onda mu se malo đubre smeje na klupi jer ne može da pogodi šuteve. Mali kreten je pomislio da se to neće dogoditi njemu. Tako te Bog kazni za aroganciju. Jer se praviš pametan i pomisliš da si najbolji. Bog me je blagoslovio talentom, ali ništa nisam uradio sa tim. Sve se događa sa razlogom. Sve što mi se ikad dogodilo, dogodilo se sa razlogom", priznao je nekadašnji srpski reprezentativac.
Sklonio se zbog Pekovića, pa ostao bez mesta u timu
Miličićeva priča iz Minesote ima i potpuno drugačiju stranu. Kada je Nikola Peković stigao u klub kao jedan od najboljih centara Evrope, Darko je mogao da razmišlja samo o sopstvenoj poziciji i minutaži. Umesto toga, odlučio je da pomogne Crnogorcu da dobije priliku.
Peković je u početku imao problema da se izbori za mesto u rotaciji, a Miličić mu je čak predložio da ne odustaje od Minesote. Štaviše, bio je spreman da se skloni kako bi nekadašnji centar Partizana pokazao šta zna.
"Prve godine sam bio bez njega, odigrao sam tu celu godinu, i onda je došao on kao najbolji centar Evrope. Njemu u samom startu nije išlo kako je planirao. A, ja sam imao krize iz mog ranijeg odnosa prema košarci. Što se kaže, Bog nagradi, a Bog i uzme kada nisi taj. Imao sam te krize, nisu mi se igrale utakmice protiv katastrofa timova. Pa, pomišljam kako ću kući. U jednom trenutku dođe Nikola i kaže 'Tražio sam trejd, jer ne igram'. Rekao sam mu 'Nemoj mi otići i ti, šta ću ovde sa ludacima? Izmisliću neku povredu, ako neko zaslužuje da igra onda zaslužuješ ti svojim kvalitetima'. Imao sam neku povredicu, mogao sam da igram, ali sam mu rekao da uleti i da zasluži priliku."
Peković je šansu oberučke prihvatio i ubrzo pokazao zbog čega je važio za jednog od najboljih evropskih centara. Međutim, Miličić je izvukao deblji kraj.
"Kada je dobio šansu, on je njih pokidao. Mojim povratkom iz povrede više uopšte nisam bio u rotaciji. Pretpostavljao sam da će Nikola da uđe u prvu petorku, ali ne da neću više igrati. To je bilo to. Posle sam otišao u Boston samo zbog menadžera", otkrio je Darko u jednom razgovoru za "Hepi".
Nije mogao da podnese NBA mentalitet, pa presekao preko noći
Miličić se nikada nije najbolje uklopio u američki način života i funkcionisanja profesionalnih klubova. Dolazio je iz sredine u kojoj su zajedništvo i druženje bili važan deo svakodnevice, a u NBA je, kako je sam opisao, doživeo potpuno drugačiju atmosferu.
"Sva priča se svela na to ko je preko koga zakucao, dao više koševa. Sva se priča svodila na košarku. Meni je to bilo strano, zato se nisam ni družio s njima. Za ručkom svi gledaju u svoj telefon, ljudi koji zarađuju po 10-15 miliona plaćaju račun tako što delimo po 10-15 dolara. Kažem im 'Dajte, ljudi, platiću ja, sramota da nas ovde gledaju ljudi kako uzimate para Bože sačuvaj, a ovde delite račune'. Ja sam došao iz Hemofarma, gde je tih godina bila lepa, bratska atmosfera, a onda odeš tamo gde svako gleda svoju politiku", objasnio je Miličić.
Njegova NBA priča završena je mnogo ranije nego što su mnogi očekivali. Sa samo 27 godina, 2012. odlučio je da napusti košarku, iako je Boston želeo da mu pruži priliku. Nije želeo da prihvati ulogu rezervnog centra i da se miri sa statusom koji nije odgovarao njegovim ambicijama.
"U tom momentu Boston mi nije bio izazov. Oni su hteli da mi daju šansu, a ja sam im rekao da to nisam ja, već nešto suprotno. U mladim kategorijama sam hteo da imam loptu, da budem glavni, a oni su stekli mišljenje o meni, opravdano, da bi trebalo da budem treći, četvrti centar. Očekivano, tako je bilo. Posle dvadesetak utakmica skupio sam kofere, pružio ruke Garnetu i svima poželeo svako dobro. Neki su shvatili ozbiljno, neki su mislili da izmišljam ludilo. Rivers mi je rekao da bi trebalo večeras da igram. Ja sam rekao da je dosta moje muke, da nema mesta više za herojske govore, to kod mene ne pali, da sam prošao, video, nisam uspeo i idemo dalje, život piše nove priče."
Čak je i Tajron Lu, tada deo stručnog štaba Bostona, pokušao da ga odgovori od odluke. Došao je ispred njegove kuće, ali Miličić je već prelomio.
"Lu je stajao pred mojom kućom i gledao me u neverici. Pričali smo pet minuta. Pitao me 'A, pare?'. Rekao sam mu 'Ma, kakve pare...' i otišao."
Darko Miličić je u NBA ligi igrao za Detroit, Orlando, Memfis, Njujork, Minesotu i Boston. Bio je drugi pik na draftu 2003. godine, odmah iza Lebrona Džejmsa, ali njegova karijera ostala je jedna od najvećih neostvarenih priča generacije. Danas, kada govori o tim danima, sam priznaje da je talenat imao, ali da nije umeo da izvuče maksimum iz njega.
Kurir sport/Mondo